A kako hemikalije utiču na zagađenost u Srbiji? Prema oceni stručnjaka, predstavljaju sve veći problem. Da je stanje ozbiljno, najbolje svedoči nadavno otkopavanje otrovnog otpada u okolini Obrenovca. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da se nastavlja rešavanje tog problema.
Elektrane, saobraćaj i bačeno smeće van kontejnera nisu jedni od glavnih zagađivača životne sredine. Sve češće na listi neprijatelja zdravlja su i hemikalije.
"A najčešće o njima i ne razmišljamo, ali se sa njima susrećemo svaki dan - u domaćinstvu, na poslu, u hrani, igračkama, odeći, nakitu, deterdžentima, farbi, svuda", kaže Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
Zbog toga resorni ministar Goran Trivan kaže da je bavljenje hemikalijama i biocidnim materijama jedno od najvažnijih pitanja očuvanja životne sredine u Srbiji.
"Način na koji mi upravljamo hemijskim proizvodima i biocidnim jedinjenjima je skandalozan u primeni, to znači da se to mora menjati", izjavio je Trivan.
A da je stanje alarmantno, pokazuje i nedavno iskopavanje buradi sa otrovnim otpadom u selu Vukićevica kraj Obrenovca. Otpad je iskopan na pet metara dubine, a u njemu je između ostalog bilo benzola i benzena, a stučnjaci su ocenili, da je to neka vrsta ekološke bombe koja bi, da nije na vreme pronađena, zagađivala zemljište i podzemne vode.
Na pitanje N1 koji je plan države za rešavanje tog problema, resorni ministar odgovara - poštovanje zakona.
"Međutim, ono što imamo kao problem, to je nepoštovanje zakona i tu je pomoć svih nas apsolutno neophodna. Dakle, ministarstvo će i dalje pokušavati, zajedno sa pripadnicima državnih organa. Kao što znate, tragamo za zakopanim blagom. Mi ne možemo u ovom trenutku da utičemo na to koji su ljudi, organizacije, preduzeća, protivzakonito se bavili kriminalom i zakopavali opasan otpad tamo gde mu mesto nije, a onda se pitamo što nam je nacija bolesna od svih mogućih bolesti, to je nemoguća misija", kaže Trivan.
Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku navodi da postoji mogućnost da u Srbiji ima još mesta u kojima je zakopan otrovni otpad koji bi mogao da ugrozi zdravlje ljudi. Takođe kaže da bi država trebalo da ima nultu toleranciju za krivce i da su nadležne institucije napravile veliki propust.
"Koje nisu očigledno poslednjih 27 godina, neko će reći 17, u zavisnosti gde pravimo neku reviziju političke istorije u Srbiji, možemo naći krivca definitivno u institucijama koje nisu dovoljno pažnje u procesu monitoringa, praćenja, inspekcije, posvećivale tome gde se i na koji način, kako i ko odlaže opasni otpad", rekao je Vujić.
Vujić dodaje da na spisku nerešenih pitanja poboljšanja životne sredine i dalje stoje otpadne vode, divlje deponije, komunalni i inudustrijski otpad.