Najnovije

Udruženje industrije otpada Hrabri čistač i Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije na godišnjoj Skupštini Udruženja potpisali su sporazum o saradnji na unapređenju oblasti upravljanja otpadom.

Ovom prilikom je najavljeno i sprovođenje seminara koji će doprineti većoj transparentnosti i podizanju kvaliteta podataka koji se odnose na kretanje opasnog otpada u Republici Srbiji. Seminar koji će se održati početkom 2019. godine baviće se analizom primene Pravilnika o dokumentu o kretanju otpada kao i daljem razvoju ovog važnog instituta.

Hrabri čistač, kao udruženje koje okuplja najveće kompanije iz oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji, nastaviće i tokom 2019. godine da posvećeno radi na temama zaštite životne sredine u saradnji sa institucijama Republike Srbije, kao i evropskim i svetskim organizacijama.

Ministarstvo zaštite životne sredine organizovalo je manifestaciju povodom Nedelje smanjenja otpada,
26. novembra 2018. godine u Novom Sadu u velikoj sali  NIS-a.

Obeležavanjem „Nedelje smanjenja otpada“ Srbija se pridružila se brojnim organizacijama i institucijama širom Evrope,
kako bi ukazali na značaj odgovornog održivog upravljanja otpadom i doprinosa svakog pojedinca da bude što manje
otpada oko nas. Otpad ima značajan uticaj na životnu sredinu, jer uzrokuje zagađenje i emitovanje gasova sa efektom
staklene bašte, te utiče na klimatske promene. Smanjenje otpada i odgovorno upravljanje otpadom kao resursom ključni
su za obezbeđivanje energetske efikasnosti i održivog ekonomskog razvoja.

Udruženje industrije otpada Hrabri čistač imalo je svoj stand u okviru ove manifestacije, gde su predstavljene aktivnosti i
rezultati rada u 2018. godini kao i prioriteti za 2019. godinu.
Nedelja smanjenja otpada je evropska inicijativa kojom se od 2009. godine svake poslednje nedelje u novembru
organizuju akcije s ciljem jačanja politika i dubljeg razumevanja neophodnosti održivog tretiranja otpada, odnosno
promene ponašanja građana u pravcu smanjenja otpada u životnoj sredini, njegove reciklaže, i ponovnog vraćanja u
proizvodnju kao svojevrsnog resursa.

Udruženje „Hrabri čistač“ će 26 novembra aktivno učestvovati na 
manifestaciji obeležavanja Evropske nedelje smanjenja otpada i tako 
doprineti značaju odgovornog odnosa prema životnoj sredini i upravljanju 
otpadom.

Udruženje industrije otpada Hrabri čistač organizovaće 04. 10. 2018. godine od 11:20 časova u okviru EcoFair 2018.

panel na temu upravljanja otpadom sa fokusom na:

- Finansijske garancije i osiguranja
- Uvođenje deponijske takse
- Rešavanja pitanja istorijskog zagađenja

Vozač belog kombija istovario je protekle nedelje iz svog vozila određenu količinu otpada na teritoriji Nacionalnog parka "Fruška gora".

 Foto: Ivan Đ.                                                                                                                                      Foto: 021.rs

Za sobom je ostavio novu divlju deponiju u moru smeća koje se nalazi na teritoriji ovog zaštićenog područja, koje sve više služi kao divlja deponija nego kao park. I nije jedina koju je stvorio čovek, jer je ovakvih primera sve više - deponije postaju i čitave reke, kanali i jezera, šume i parkovi, napušteni objekti, ulice i kvartovi.

ako komunalne službe (povremeno) uklone deponije, ne mogu da uklone posledice koje je taj otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu, a koji se decenijama taloži i stvara posledice po opšte zdravlje stanovništva.

U nameri da postane punopravna članica Evropske unije, Srbija mora da reši problem upravljanja otpadom, ali je već sada izvesno da to neće biti skoro i da će biti potrebne godine i godine "prelaznih perioda", vreme koje Unija toleriše Srbiji da bi faktički u "produžecima igre" rešila ključne i najskuplje probleme. A trećina problema koje imamo u vezi sa zaštitom životne sredine je upravljanje otpadom.

Frušku goru volimo, smeće ne odnosimo

Nacionalni park Fruška gora ponos je Vojvodine. Doduše, ne u ekološkom smislu jer je, kako za 021 navodi predsednik ekološkog udruženja "Fruškać" Nikola Arežina, primer anarhije upravljanja i opšte nebrige za životnu sredinu koja je pod zaštitom države. Kako ističe, o njoj slabo brine država, a još manje građani koji koriste šume za kampovanje, spaljivanje smeća, ali i odlaganje neželjenog otpada na nasumično odabrana mesta. Arežina za 021 kaže da je situacija iz godine u godinu sve gora.

"Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina - to se radi uglavnom u nekoj prečoj nuždi. Često ćete otići na izletište i sačekaće vas gomila đubreta. Najveći problem je na obodima i u naseljenim mestima oko Fruške gore, gde niču divlje deponije i inspektori često priznaju da 'su građani navikli' da na taj način odlažu smeće, bacaju leševe životinja, ne plaćaju odnošenje otpada... I atari su puni đubreta, vlada potpuna ekološka anarhija", navodi Arežina.

On dodaje da postoje jasni krivci za situaciju koja je zadesila naš nacionalni park, ali nema volje da se s njima izađe na kraj.

"Imate legalnu beočinsku deponiju na samo 900 metara od nacionalnog parka. Posledice mogu da budu katastrofalne u slučaju nekog incidenta, poput podzemnih voda. Samo u parku je bilo nekoliko požara nedavno, poznato je da neki namerno pale otpad, misleći da neće biti otkriveni, a kada se i desi neka katastrofa, niko ne bude kriv. Inspektora vidno nema dovoljno i njihove nadležnosti su, samo u jednom naseljenom mestu, ogromne, pa ne mogu ni da stignu da se bave ovakvim problemima. Kada bi postojao zakonski sistem koji propisuje drakonske kazne, situacija bi bila mnogo bolja", smatra naš sagovornik.

Gušenje u iskoristivom otpadu

U neposrednoj blizini Novog Sada nalazi se gradsko smetlište koje nema upotrebnu dozvolu i na koje se svakog dana odloži na stotine hiljada kilograma raznog otpada. Taj otpad se ne koristi već se samo odlaže na način koji uništava živote Novosađana, a naročito stanovnika Klise koji žive svega pola kilometra od gradske deponije.

I dok se čeka da Novi Sad i okolina konačno dobiju regionalnu deponiju, Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine konstatuje za 021 da se Srbija guši u otpadu i istovremeno ne radi ništa da uredi sistem.

"Ono što je dobro u ovoj oblasti je da se menja svest da su regionalne deponije jedino rešenje koje imamo - jesu osnovno, ali mora se razmišljati i o tretmanima otpada pre nego što ga jednostavno odložimo. Razmišlja se o postrojenjima za mehaničko-biološki tretman otpada pre samog odlaganja, o kapacitetima cementara za zbrinjavanje dela neopasnog otpada, ali tu treba voditi računa. Otpada koji je adekvatan za spaljivanje i korišćenje kao alternativnog goriva Srbija ima jako mnogo. Nažalost, ne može da se dogovori sa javno-komunalnim preduzećima da se taj otpad adekvatno pripremi za spaljivanje. Postoji ozbiljna inicijativa koju treba sprečiti, a to je da se takav otpad uvozi u Srbiju, što je donosiocima odluka svakako lakše rešenje nego da pregovaraju sa JKP", kaže Jezdimirović.

On dodaje da neka preduzeća žele da prikupljaju opasan otpad poput baterija i sijalica, ali im država ne pruža podršku i nema sluha.

"Država ih zapravo sprečava kroz nenormalne propise i nerazumevanje potreba. Ta preduzeća žele da reše problem jer država nije napravila sistem da prikupi posebne tokove otpada", dodaje naš sagovornik.

 

 

Šta je sa kaznama?

Početkom godine je na prostoru bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad pronađeno više od 1.000 tona toksičnog i kancerogenog otpada, a vlasnik "Step Transa" Jovica Stepanov, zakupac fabrike, je uhapšen.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan tom prilikom je rekao da je "to zločin prema sopstvenom narodu i državi" i da će odgovorni biti sankcionisani. Da li se to zaista dogodilo nije poznato jer se nadležni mesecima nisu oglasili.

Kada je reč o kaznama, Novi Sad već neko vreme ima čuvare kontejnera kako bi sprečio krađu smeća i uništenje imovine, iako smeće ne prerađuje, a imovinu ne čuva. Jezdimirović dodaje da bi kazneni sistem mogao da bude bolji kad bi se država malo potrudila, ali to nije slučaj.

"U današnje vreme sve možete da saznate uz pomoć informacionih tehnologija i da počinioce kaznite. Tačno možete da identifikujete i locirate krivca i naterate ga da plati kaznu. Očigledni primeri nalaze se u inostranstvu, gde kroz sadržaj samog otpada mogu da saznaju ko ga je odložio, da ga pronađu i adekvatno kazne. Zamislite u Srbiji nekog komunalnog inspektora ili policajca kako pretura po nečijem đubretu?", zaključuje predsednik Inženjera zaštite životne sredine.

Jedna od najaktivnijih ekoloških organizacija van Vojvodine je "Hrabri čistač", koja tesno sarađuje sa evropskim institucijama u nameri da se uredi zakonodavstvo u Srbiji, a naročito kad je reč o upravljanju otpadom. Sandra Kamberović na čelu ove organizacije navodi za 021 da je kazneni sistem odličan metod discipline, ali ne može da isključi obaveznu edukaciju građana.

"Nažalost, kod nas ne postoje instrumenti da uvedete adekvatne kazne, jer nemate nikakav uređen sistem. Ako ja recikliram i odnesem svoj otpad u kontejnere za reciklažu i to posle dalje ne bude tretirano kako treba, ništa nismo uradili. Nisu građani, pa ni pravna lica dužni da rešavaju ovaj deo problema jer nisu poslednja karika u lancu, već donosioci odluka i javno-komunalna preduzeća, koja su na terenu. Jeste bilo nekih pokušaja, ali je bitno istovremeno raditi i na edukaciji građana kojima je mnogo lakše da ceo otpad strpaju u jednu kesu i bace u kontejner - em ne znaju posledice po zdravlje, em znaju da to niko na kraju ne sortira i ne koristi", pojašnjava Kamberović.

Ona dodaje da je "novosadsko" rešenje u vidu čuvara kontejnera možda i dobro, ali nije održivo.

"Pošto nemate uređeno pitanje prerade i sakupljanja otpada, nemate ni održiva rešenja i 'čuvari kontejnera' ne mogu da reše problem na ovom nivou, već samo rade neku površnu sanaciju štete. Nama trebaju održiva rešenja i politike kako potreba za njima ne bi možda ni postojala", smatra sagovornica iz "Hrabrog čistača".

Nikola Arežina iz "Fruškaća" smatra da bi mala ulaganja bila potrebna da se, na primer, uvede edukacija u školama ili oformi asocijacija ljudi koji će čak i na dobrovoljnoj bazi uklanjati deponije.

"Moć, tehnika i snaga zapravo leži u pojedincu i država bi mnogo mogla da uradi samo kada bi to prepoznala. Mogla bi da nam obezbedi samo osnovna sredstva, poput hrane, vode, rukavica i slično, a mi bismo obavili posao i pokrenuli druge ljude da učestvuju, dajući im primer pozitivne prakse. To se ovde ne dešava, već se novac namenjen zaštiti životne sredine troši na neke NVO konkurse. Mi moramo da pišemo neke sulude projekte da bismo dobili novac da radimo dobre stvari na terenu, što nema smisla i kontraproduktivno je", smatra naš sagovornik.

 

Situacija u Vladike Ćirića u Novom Sadu, foto: Vladimir Radovanović

 

Sandra Kamberović zaključuje da ćemo posledice divljih deponija i bacanja opasnog otpada i te kako osetiti jer je to, na kraju, hrana koju mi jedemo, voda koju pijemo i vazduh koji udišemo.

"Ovo je posebno pogubno jer je Srbija identifikovana kao zemlja poljoprivrede, s akcentom na Vojvodinu. Sve ono što je planirano u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju upravljanja otpadom iz 2010. godine nije učinjeno do sada, a poseban fokus bio ja reformi javno-komunalnih preduzeća. Bez rešenih pitanja iz prošlosti, ne možete se baviti pitanjima budućnosti", naglašava Kamberović.

U Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine su 2016. godine izjavili da u Vojvodini ima oko 600 divljih deponija koje moraju da se uklone do 2028. godine. Koliko ih je do sada uklonjeno nije poznato jer 021 nije dobio odgovore na postavljena pitanja.

Detaljnije o onome što nije urađeno i šta Srbiju čeka u oblasti upravljanja otpadom u narednim godinama čitajte narednog ponedeljka na 021.rs.

--

Realizaciju članka iz projekta "Živeti zdravo je moje pravo" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne Pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Upravljanje otpadom je, posle problema zagađenja voda, jedno od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Od komunalnog, preko opasnog i ambalažnog otpada, do istorijskog zagađenja koji nam je ostao u nasleđe, problema je mnogo. Organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, udruženje industrije otpada Hrabri čistač i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada pokrenuli su u aprilu Inicijativu za odgovorno upravljanje otpadom. Na konferenciji u Privrednoj komori Srbije, pred oko 200 učesnika iz oblasti upravljanja otpadom i reciklaže, predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, privatnog sektora, akademske javnosti i civilnog sektora ove organizacije pozvale su na dijalog ali i akciju u pravcu uspostavljanja odgovornog, sistemskog pristupa ovom važnom pitanju. Tim povodom, o inicijativi ali i o drugim pitanjima, razgovarali smo sa Sandrom Kamberović, pravnicom koja se već 10 godina bavi zaštitom životne sredine u svetlu međunarodnih konvencija i evropskih integracija, a trenutno obavlja funkciju generalne sekretarke udruženja Hrabri čistač, koji okuplja najveće kompanija koje se bave upravljanje otpadom u Republici Srbiji.  

Kada kažemo odgovorno upravljanje otpadom, mislimo na zaista širok spektar pitanja i problema. Šta biste Vi izdvojili kao prioritetno?

Smatram da su za odgovorno upravljanje otpadom prvenstveno važni osnovni uslovi poslovanja u kojem funkcionišu kompanije. Pravna zaštita privatnih investicija, promovisanje oblika privatne svojine, adekvatan pravni okvir i pravna sigurnost ključ su kontinuiranog razvoja sektora upravljanja otpadom. Iz mog iskustva, privatne investicije su ključne u oblasti upravljanja otpadom jer je tu odgovornost jasna, za razliku od društvene svojine gde se često odgovornost zamagljuje, to jest nije jasno vlasništvo i jasna odgovornost. Kod privatne svojine pravila su mnogo jednostavnija. Ono što je problem u Srbiji je nepostojanje potpunog pravnog okvira koji štiti sa jedne strane privatne investicije, a sa druge strane interese građana - okvira koji daje pravne instrumente za sankcionisanje svakog protivzakonitog ponašanja svih aktera u sektoru upravljanja otpadom. Ovo ne znači da propisi koji su danas u Srbiji na snazi ne mogu da se primenjuju ali svakako zbog intezivnog razvoja privatne industrije otpada moraju se usaglašavati istim intenzitetom kao i na međunarodnom nivou i u okviru Evropske Unije.

Kako do rešenja nagomilanih problema? Čini nam se da je vremena sve manje, posebno imajući u vidu evropske integracije. Koja je uloga države u uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom?

Proces aproksimacije je vrlo kompleksan I zahteva između ostalog i velika finansijska ulaganja. Projektovani rokovi za pridruživanje EU se približavaju, i iziskuju jasni vremenski i finansijski okvir za ispunjavanje preuzetih obaveza potpisivanjem ugovora o pristupanju. Zbog toga uloga država u uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom u smislu slanja jasne poruke, jasnih javnih politika. Prečesto se u Srbiji dešava da se privatne incesticije koče zbog nepotpunog pravnog okvira.

Javne politike u Republici Srbiji moraju biti rezultat kontinuiranog dijaloga i sagledavanja potreba svih učesnika u sektoru upravljanjaotpadom, a posebno privatnih investitora koji su nacionalnim propisima identifikovani kao nosioci investicija. Bez ovog dijaloga nema odgovornog upravljanja otpadom. Važna je i jasna podela odgovornosti, neophodno je da se jasno odredi šta je odgovornost privatnih investitora, odgovornost građana i odgovornost države. Nerealno je očekivati da će sve probleme rešiti država, a sa druge strane da će sve potrebe finansirati privatni sektor bez jasnih politika.

Vreme je jako važan faktor u procesu rešavanja problema upravljanja otpadom. 2018. godina je godina promena politika u sektoru otpada u EU. Koncept cirkularne ekonomije, kao koncept održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa je jedan od osnovnih motiva za promenu politika u razvoju cele proizvođačke industrije, iz ugla ključnog pitanja: šta sa proizvodima koji nakon upotrebe postaju otpad? Nekada je taj proizvod bio otpad, odnosno završavao na deponijama, bez obzira na njegov sastav ili upotrebnu vrednost. Danas taj proizvod ne treba da završava na deponiji, to je poslednji korak u hijerarhiji upravljanja otpadom. Novim politikama, do 2035. količina komunalnog otpada koji se odlaže na deponije mora biti 10 % ili manje od ukupne količine nastalog komunalnog otpada. Svi upotrebljeni materijali i sirovine u proizvodnji jednog proizvoda treba da ponovo idu u proces proizvodnje. Korišćenjem eko dizajna i ekoloških materijala i sirovina u proizvodnji ostvaruje se cilj - da resursi i energija kruže u proizvodnji i koriste se dokle god je to moguće. Taj ceo novi koncept industrijskog razvoja je podržan javnim politikama koje na jasan, i ambiciozan način definišu uloge proizvođača i njegovu odgovornost u procesu proizvodnje, postavljaju ambiciozne ciljeve u reciklaži za posebne vrste (tokove) otpada i nove politike kao što su one koje se odnose na plastiku. U Srbiji se trenutno praktično sav otpad odvozi na deponije, EUROSTAT kaže da recikliramo 0.1%.

Imajući sve ovo što ste pomenili u vidu, šta nam je činiti?

Smatram da je ključno jasno definisanje odgovornosti proizvođača - uvoznika proizvoda čiji proizvodi nakon upotrebe postaju otpad, gde će im se dozvoliti da počnu da vode brigu i preventivno deluju. Govorim o evoluciji principa produžene odgovornosti proizvođača, koja postoji u našim nacionalnim propisima ali je neophodno da bude unapređena kroz jasne šeme za unapređenje tog instituta. Odgovornost proizvođača se ne završava plaćanjem naknade. Srbija mora da uhvati korak sa tim promenama. Odlaganjem ovih pitanja doći ćemo samo u momenat nagomilanih problema, kratkih rokova za rešavanje i niko u toj situaciji neće profitirati ni u ekonomskom ni u pravnom aspektu, a u krajnjem sve će se to odraziti na stanje u životnoj sredini i zdravlju građana što je prioritet. Ovim tempom se postavlja pitanje kvaliteta privatnih investicija, koji privatni investitor može da ostane na tržištu i koji su njegovi motivi. Ni jedan ozbiljan investitor ne želi da posluje u sistemu u kojem ne postoji pravna sigurnost.

Takođe, zalažem se za uvođenje instituta osiguranja kao obaveznog raskidnog uslova za dobijanje dozvole svakog operatera u sektoru upravljanja otpadom.  Adekvatna polisa osiguranja mora biti obavezan element, sastavni deo dokumentacije za dobijanje dozvole za skladištenje i tretman opasnog otpada. Dešavalo se, u značajnom broju slučajeva, da su operateri pričinili štetu životnoj sredini tokom poslovanja, a koja nije mogla da se sanira iz polisa osiguranja, pa je taj teret prešao na državu kao još jedan dodatni teret, jer nije postojao način da se finansira sanira šteta načinjena životnoj sredini i zdravlju građana. Na ovaj način ojačavaju se pravni mehanizmi prevencije čime bi se minimalizovale nezgode sa štetnim posledicama. Obezbeđuje se naknada štete nastala usled aktivnosti ekonomske prirode, čak iako je u skladu sa zakonom i kada su usvojene sve raspoložive preventivne mere. Takođe, norme koje se tiču osiguranja garantuju  da će za naknadu štete operater snositi odgovornost. Osiguranja su prva karika, kao garancija prevencije,  ka uspostavljanju zaštite od štete nastale na zemljištu, vazduhu i vodama što nam je i krajnji cilj. Takođe definišu objektivnu i subjektivnu odgovornost, i uspostavljaju odgovornost o potpunoj naknadi štete što znači da se zagađivač primorava da vrati uništeni resurs u prvobitno stanje bez obzira na iznos nastale štete. 

Druga preventivna mera u odgovornom upravljanju otpadom jeste uvođenje deponijske takse i rešavanje ekološkog problema nesanitarnih deponija. Smatram da je ovo odličan ekonomski instrument za konačno zatvaranje nesanitarnih deponija i dostizanja propisanih ciljeva za posebne tokove otpada u Republici Srbiji, a koji će u skladu sa novim politikama EU od 2019. korigovane naviše.

U javnosti se često spominje da je potrebno usaglasiti zakonsku terminologiju. Pojasnite nam šta je tu potrebno uraditi.

U pravnom sistemu je ključna unifikacija terminologije, odnosno precizno definisanje pojmova i instituta koji su osnovni u oblasti zaštite životne sredine, a posebno za upravljanje otpadom i finansiranje. Tako čuveni primer koji se godinama provlači kao pogrešna upotreba u kontekstu privatnih investitora jesu tzv. “podsticaji za reciklažu”. Nacionalnim propisima podsticaji su državna pomoć a državna pomoć je zabranjena u sektoru zaštite životne sredine. Sredstva iz Zelenog fonda nisu državna pomoć i ne treba koristiti termin podsticaj već naknada za uslugu. Ako država ima za cilj da ostvari određene ciljeve u reciklaži a da tu uslugu vrši industrija koja se bavi reciklažom posebnih tokova otpada (elektronski i električni otpad, automobilski otpad, itd) država onda plaća tu uslugu do visine ostvarivanja ciljeva za tu godinu. Na taj način uvodi se tržišno poslovanje i sistem održivog upravljanja otpadom.

Kada pričamo o terminologiji, naglasila bih da je neophodno nacionalnim propisima definisati termin cirkularne ekonomije u načela poslovanja a posebno u sektoru upravljanja otpadom u cilju prevencije zagađenja i maksimalnog iskorišćenja resursa.

Na konferenciji Odgovorno upravljanje otpadom vodili ste panel koji je bio posvećen pitanju rešavanja istorijskog zagađenja. Dokle se stiglo sa ovim problemom?

Sve više u javnosti prisutna tema problema istorijskog otpada i istorijskog zagađenja, ali ne šalje se dovoljno jasna poruka da je država krenula u rešavanje ovog problema. Godinama izostaje sistemsko rešenje, odnosno analiza pravog stanja sa terena koja sadrži realne količine tog otpada, lokacije koje je neophodno sanirati u skladu sa prioritetima, tzv. crne tačke i nedostaju adekvatna finansijska sredstva.

Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se kroz Zeleni Fond, u skladu sa prioritetima rešavaju problemi istorijskog zagađenja. Smatram da bi prvi prioritet Zelenog fonda morao biti rešavanje ovog zaostalog problema, imajući u vidu njegov direktan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istorijsko zagađenje je nastalo kao posledica društvenih preduzeća iz prošlosti u skladu sa načelom zagađivač plaća gde je Republika Srbija na sebe preuzela obavezu u procesu privatizacije društvenih preduzeća rešavanje problema istorijskog zagađenja. Istorijsko zagađenje je veliki izazov, i neophodno je izdvojiti kontinuirana sredstva čime se pospešuju brownfield investicije u Republici Srbiji. Sredstva koja su do sada korišćena za rešavanje istorisjkog zagađenja koristila su se isključivo za rešavanje istorijskog otpada ali ne za sanaciju i remedijaciju.

FEAD welcomes vote in favour of EP’s Plastics Strategy own-initiative report

Thursday, September 13, 2018 – Following the European Parliament’s plenary session on September 13, FEAD, the European Federation representing the European waste management industry, welcomes the positive vote on the draft own-initiative report on a European strategy for plastics in a circular economy by rapporteur MEP Mark Demesmaeker.A strong demand for recycled plastics will only result from concrete binding actions accompanied by economic measures to bridge the price gap detrimental to plastics from recyclates. FEAD members welcome the report calling for mandatory rules on recycled content which will stimulate the demand for secondary materials and therefore help drive the necessary investment in collection, sorting and recycling. From this perspective, FEAD supports the idea of a reduced VAT for products with recycled content, which will allow recycled plastics to compete with virgin polymers.Indeed, up to € 10 billion worth of investments will be needed in our sector to innovate and expand the separate collection, sorting and recycling capacity, for all plastics, at EU level. Our industry is prepared to make the necessary investments if there are legislative measures ensuring a significant uptake of plastic recyclates; which is becoming even more necessary by the minute in view of the Chinese ban on imports of certain waste streams. Transforming the vision of a new plastics economy into reality will require joined efforts throughout the entire plastics value chain.Mid-October, MEPs will vote on the European Parliament’s draft report issued on 9th July, which recommends making it mandatory to produce beverage containers with at least 25% of recycled plastics by 2025 (report of ENVI Committee Rapporteur, MEP Frédérique RIES, aims to amend the proposal for a Directive [...] on the reduction of the impact of certain plastic products on the environment).FEAD hopes that the positive vote of September 13 on the principle of recycled content will result in an equally favourable vote in October when the time comes for MEPs to decide if they want mandatory recycled content in plastic bottles to be part of their legacy. This is the European Parliament’s last opportunity to act before the end of their mandate: if not now, the EU will lose at least 3 years!For further information please find attached a more detailed report and/or please contact the FEAD Secretariat at info@fead.be.

FEAD welcomes vote in favour of EP’s Plastics Strategy own-initiative report.pdf FEAD welcomes vote in favour of EP’s Plastics Strategy own-initiative report.pdf 

Od septembra 2018. godine udruženje industrije otpada Hrabri čistač bogatije je za još jednu članicu, kompaniju  Avista Oil.

Kompanija Avista Oil A.G. je osnovana 1951. Sa sedištem u Uetze, Donja Saksonija, Republika Nemačka. Sa približno 500,000 tona preradjivačkih kapaciteta Avista Oil A.G. jedan je od vodećih evropskih i svetskih reciklera korišćenih/otpadnih mineralnih i sintetskih ulja.

U okviru Avista Oil grupe rade tri rafinerije za preradu (re-rafinaciju) otpadnih ulja i to dve u Evropi (Nemačka i Danska) i jedna u Americi.

Osim rafinerija u okviru Avista Oil grupe su i kompanije koje se bave sakupljanjem otpadnog ulja na teritoriji zemalja u kojima se nalaze kao i transportom u rafinerije.

Od 01.09.2018. u okviru Avista Oil grupe osnovana je i radi Avista Oil doo Beograd.

Kao što navode iz ove kompanije, želja i namera im je da budu nosioci uspostavljanja sistema upravljanja otpadnim mazivim uljima u Republici Srbiji kao i da sakupe, skladište i izvezu radi re-rafinacije što je moguće veću količinu otpadnog ulja u skladu sa važećim standardima i Zakonima EU i Republike Srbije, poštujući principe cirkularne ekonomije i održivog razvoja.

Hrabri čistač očekuje uspešnu predstojeću saradnju sa novom članicom, i već u planu ima zajedničko predstavljanje o čemu ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Pozivamo sve aktere u oblasti upravljanja otpadom na uspostavljanje trajne i kvalitetne prakse koja kao krajnji cilj treba da ima zdraviju i čistiju Srbiju.

Država duguje građanima rešavanje istorijskog zagađenja

Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“ želi da poruči da država duguje građanima rešavanje problema istorijskog zagađenja. Problem istorijskog industrijskog - opasnog otpada je zaostavština prošlosti (društvenih preduzeća). Ovaj otpad je i dalje na lokacijama zatvorenih društvenih preduzeća ili preduzeća u stečaju koji je neadekvatno skladišten i u suprotnosti sa važećim pravnim propisima o skladištenju opasnog otpada samim tim povećan je rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu kontinuiranim administativnim opravdanjima. 

Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se kroz Zeleni Fond, u skladu sa prioritetima rešavaju problemi istorijskog zagađenja. Hrabri čistač smatra da bi prvi prioritet Zelenog fonda morao biti rešavanje ovog zaostalog problema, imajući u vidu njegov direktan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ustavom zagarantovano pravo građana Republike Srbije je pravo da žive u zdravoj životnoj sredini. Država mora u skladu sa važećim propisima Republike Srbije da obaveštava građane i brine o stanju životne sredine i negativnim posledicama. Toksične materije istorijskog opasnog otpada iz industrije svakodnevno zagađuju zemljište i podzemne vode, što utiče na ceo ekosistem a posebno na kvalitet vode i hrane, što se sve u krajnjem odražava na zdravlje građana. Neadekvatnim planiranjem, finansiranjem i nedostatkom sistemskog pristupa, ugrožava se zdravlje građana Republike Srbije, ali i se ugrožava privatni sektor – privatna industrija optada koja sa svojim postojećim kapacetima može u relativno kratkom roku da reši ovaj zaostali problem iz prošlosti. Podsećanja radi, problem istorijskog zagađenja ne završava se samim sakupljanjem otpada već i sprvođenjem sanacije i remedijacije zemljišta.

Ovim putem Hrabri čistač apeluje na Ministarstvo zaštite životne sredine i Vladu Republike Srbije da sistemski reši ovaj problem, prvenstveno zbog građana Republike Srbije.

Cirkularna ekonomija: zahvaljujući novim pravilima EU će postati globalni predvodnik u području upravljanja otpadom i reciklaže

Brisel, 22. maja 2018.

Države članice EU-a danas su odobrile niz ambicioznih mera kojima se zakonodavstvo EU-a o otpadu prilagođava budućnosti u okviru šire politike EU-a o cirkularnoj ekonomiji.

Novim pravilima, koja se temelje na predlozima Komisije u okviru paketa o cirkularnoj ekonomiji koji je predstavljen 2015., doprineće se sprečavanju nastanka otpada, a u situacijama u kojima to nije moguće znatno povećati reciklažu komunalnog i ambalažnog otpada. Postupno će se ukinuti odlaganje otpada te će se promovisati upotreba ekonomskih instrumenata kao što je princip produžene odgovornosti proizvođača. Novim zakonodavstvom pojačava se „hijerarhija otpada”, tj. od država se članica zahteva da preduzmu konkretne mere kako bi se dala prednost sprečavanju nastanka otpada, ponovnoj upotrebi i recikliranju umesto odlaganju i spaljivanju. Tim merama ostvaruje se cirkularna ekonomija.

Komesar za životnu sredinu, pomorstvo i ribarstvo Karmenu Vella izjavio je: Konačno odobrenje novih pravila EU-a o otpadu u Evropskom savetu važan je trenutak za cirkularnu ekonomiju u Evropi. Novi ciljevi u pogledu reciklaže i odlaganja otpada realističan su i ambiciozan plan za bolje upravljanje otpadom u Evropi. Sada je naš glavni zadatak osigurati ispunjenje obećanja iz paketa o otpadu. Komisija će učiniti sve što može kako bi pružila podršku državama članicama i kako bi se novo zakonodavstvo sprovelo na terenu.

Komisija je izvorno predstavila predloge novih pravila o otpadu 2014. no oni su povučeni u decembru 2015. i zamenjeni bolje osmišljenim i ambicioznijim predlozima s više fokusa na cirkularnu ekonomiju u okviru plana Junkerove komisije za cirkularnu ekonomiju. Ti su predlozi usvojeni i sada su deo pravila EU-a.

Danas donesena pravila najsavremenije su zakonodavstvo o otpadu u svetu, čime EU daje primer drugima.

Pojedinosti o novim pravilima o otpadu:

Ciljevi u pogledu reciklaže komunalnog otpada:

Osim toga, strožim pravilima za izračunavanje stopa reciklaže omogućiti će se bolje praćenje stvarnog napretka prema cirkularnoj ekonomiji.

Novi ciljevi u pogledu reciklaže ambalažnog otpada:

Odvojeno prikupljanje

Na temelju postojeće obveze odvojenog prikupljanja papira i kartona, stakla, metala i plastične ambalaže, novim pravilima o odvojenom prikupljanju unaprediti će se kvalitet sekundarnih sirovina i njihova upotreba: opasan otpad iz domaćinstava moraće se prikupljati odvojeno do 2022., biološki otpad do 2023., a tekstil do 2025.

Postupno ukidanje odlaganja otpada na deponije

Odlaganje otpada nema smisla u cirkularnoj ekonomiji i može dovesti do zagađenja vode, tla i vazduha. Do 2035. količina komunalnog otpada koji se odlaže na deponije mora biti 10 % ili manje ukupne količine nastalog komunalnog otpada.

Podsticaji

U novom zakonodavstvu predviđena je šira upotreba delotvornih ekonomskih instrumenata i drugih mera za podršku hijerarhiji otpada. Proizvođači imaju važnu ulogu u tom prelazu – biće odgovorni za svoje proizvode nakon što postanu otpad. Novim zahtevima za programe produžene odgovornosti proizvođača poboljšaće će se upravljanje tim programima i njihovi rezultati. Osim toga, do 2024. treba uspostaviti obavezne programe produžene odgovornosti proizvođača za svu ambalažu.

Prevencija

U novom zakonodavstvu posebna se pažnja pridaje sprečavanju nastanka otpada, a uvode se i važni ciljevi u pogledu rasipanja hrane u EU-u te zaustavljanja morskog otpada kako bi se pridonelo ostvarivanju ciljeva UN-a za održivi razvoj u tim područjima.

Sledeći koraci

Nova pravila stupiće na snagu 20 dana od dana objave u Službenom listu Evropske unije.

Kontekst

Evropska komisija donela je 2. decembra 2015. paket zakonodavnih predloga o otpadu u okviru svog akcionog plana za cirkularnu ekonomiju. Privremeni dogovor o četiri zakonodavna predloga Komisije postignut je 18. decembra 2017. Evropski parlament podržao je dogovor na svojoj plenarnoj sednici početkom 2018.

Tokom protekle dva decenije mnoge države članice postupno su unapredile svoje upravljanje otpadom u skladu s hijerarhijom otpada EU. Godine 1995. na deponije se odlagalo u proseku 64 % komunalnog otpada u EU. Taj je prosek 2000. smanjen na 55 % , a prosečna stopa reciklaže iznosila je 25 %. Ukupno odlaganje otpada iz domaćinstva u EU smanjilo se 2016. na 24 % , dok se stopa reciklaže povećala na 46 %. Međutim, preostaju izazovi i velike razlike među državama članicama. Deset država članica odlagalo je 2016. više od 50 % svojeg otpada iz domaćinstva , a šest ih je spaljivalo 40 % ili više.

Radionica: „ČVRST KOMUNALNI OTPAD – ENERGIJA IZ OTPADA“

24. maj 2018. godine u 11 časova

Institut za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa br 2. u Beogradu

Globalno zagrevanje, zagađenje vode, vazduha i zemljišta su danas krupni ekološki problemi koji ugrožavaju živote ljudi i iscrpljuju prirodne resurse.

Sa željom da istaknemo značaj i prednosti upotrebe čvrstih goriva dobijenih iz otpada nad fosilnim gorivima, kao i njene ekološke i ekonomske doprinose pozivamo vas da prisustvujete radionici na ovu temu.

Na radionici će govoriti stručnjaci iz ove oblasti, koji će obraditi teme o značaju standarda, stanju i perspektivama i primerima dobre prakse, upotrebe čvrstog komunalnog otpada kao energenta.

Agendu možete pronaći na sledećem linku: https://mailchi.mp/ba0cc28d72b3/7vimrgex3x?e=de0b3f00f9

Odgovorno upravljanje otpadom: Panel o rešavanju istorijskog zagađenja

Zakonska definicija istorijskog zagađenja je zagađenje životne sredine usled dejstva prirodnih procesa i/ili ljudskih aktivnosti koje je nastalo u dužem vremenskom periodu usled proizvodnih i drugih aktivnosti, kao i udesa u zoni uticaja postrojenja.

Ustavom zagarantovano pravo građana Republike Srbije je pravo da žive u zdravoj životnoj sredini. Da li se jedno od osnovnih ljudskih prava krši ignorisanjem problema rešavanja istorijskog zagađenja, koji bi u mnogome mogao da poboljša stanje životne sredine, unapredi društveni razvoj (novim investicijama), smanji zagađenje vode, vazduha i zemljišta, unese sigurnost da građani Republike Srbije žive u zdravoj životnoj sredini?

Dijalogom organizovanim sa panelistima u okviru konferencije “Odgovorno upravljanje otpadom”  Udruženje industrije „Hrabri čistač“ je želelo da skrene pažnju javnosti na gorući problem i važnost rešavanja istorijskog zagađenja, u kontekstu trajnog i pravilnog zbrinjavanja istorijskog opasnog otpada i dekontaminacije i sanacije zemljišta iz preduzeća koja danas nisu aktivna, odnosno preduzeća u procesu restrukturiranja. Panel je moderirala generalna sekretarka „Hrabrog čistača“ Sandra Kamberović, a na ovu temu su govorili: Željko Pantelić, pomоćnik ministra Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteco, prof dr Miroslav Vrvić, direktor i suvlasnik „BREM GROUP“ i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Prema “Izveštaju o opasnom otpadu u preduzećima u restrukturiranju i stečaju” iz 2014. godine inspekcija je iscrpela sve instrumente koji su joj dati zakonskim propisima i intervencija države u oblasti rešavanja problema istorijskog zagađenja je neophodna.  Navedenim izveštajem inspekcija je uradila popis kontaminiranih lokacija u skladu sa kapacitetima i mogućnostima i došla do zaključka da preduzeća u restrukturiranju i stečaju nisu sposobna da ispoštuju obaveze iz oblasti upravljanja otpadom, a da u vreme obavljanja delatnosti, nisu uračunati troškovi zaštite životne sredine u okviru proizvodnih troškova, Rezultat toga su zaostale velike količine istorijskog opasnog otpada za čiji tretman je sada neophodno obezbediti novčana sredstva. Izveštaj navodi da je potrebno je da RS prioritetno pomogne određenim preduzećima u restrukturiranju  i stečaju kod kojih opasan otpad u ovom trenutku predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Panelisti su upozorili da se problem istorijskog zagađenja mora sinhronizovano rešavati između svih ključnih aktera, odnosno da je neophodan holistički i kontinuirani pristup. Primeri čišćenja industrijski zagađenih lokacija iz prethodnog perioda nisu u potpunosti revitalizovani zbog ograničenih finansijskih sredstava, neadekvatne procene količina i sastava otpada čime su u nezavidan položaj bili dovedeni svi akteri koji su učestvovali u takvim projektima. Republika Srbija, Zakonom o privatizaciji na sebe je preuzela obavezu rešavanja pitanja istorijskog zagađenja do ulaska u članstvo Evropske unije. Međutim, iz godine u godinu ovo pitanje se sistemski odlaže i primenjuju se samo ad hoc mere čišćenja istorijskog otpada zanemarujući potrebu sanacije upravo tih očišćenih lokacija.

Zakonodavni okvir, kao pravni osnov za sistemsko planiranje i regulisanje ovog problema ima pravnih praznina koji ostavljaju mnoga implementaciona pitanja bez odgovora. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se kroz Zeleni Fond, u skladu sa prioritetima rešavaju problemi istorijskog zagađenja. Prvi prioritet Zelenog fonda morao bi biti rešavanje ovog zaostalog problema, imajući u vidu njegov direktan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prof. dr Vrvić je iz stručnog ugla pozvao na rešavanje ovog velikog problema i naglasio da “u Srbiji postoje stručnjaci i kompanije koje poseduju znanje i iskustvo, i njih treba angažovati na sanaciji i remedijaciji.”

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Željko Pantelić naglasio je da nema izgovora za neodgovorno upravljanje opasnim otpadom. “Država, privreda i građani moraju raditi zajedno na ovom problemu”, rekao je on.

“Zalažem se za potpunu transparentnost, građani moraju da znaju u kakvoj životnoj sredini žive pa će i svest o ovim problemima biti veća.” rekao je Miodrag Mitrović predsednik kompanije Miteco, i dodao “da ćemo istorijski otpad ćemo rešiti, a rešavanje istorijskog zagađenja je proces koji treba da bude prioritet."

"U Srbiji operateri opasnog otpada dobiju dozvolu na deset godina, i nikada se više ne pojave na radaru." ukazao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i predložio nekoliko mera za odgovorno upravljanje otpadom kao što su “uvođenje garancija i osiguranja, korišćenja zelenih javnih nabavki, kao i uvođenje digitalizacije.

Najvažniji korak ka rešavanju ovog problema, istakli su svi panelisti, jeste transparentan odnos između države i njenih građana. Država mora u skladu sa važećim propisima Republike Srbije da redovno obaveštava svoje građane o stanju životne sredine i posledicama na njihovo zdravlje. Toksične materije istorijskog opasnog otpada iz industrije  svakodnevno zagađuju zemljište i podzemne vode, što utiče na ceo ekosistem a posebno na kvalitet vode i hrane, što se sve u krajnjem odražava na zdravlje građana.

 Agenda Odgovorno upravljanje otpadom.pdf

 FEAD Event @ IFAT Fair 2018 - 15 May 2018

1-2. mart 2018, Novi Sad, Master centar Novosadskog sajma

Međunarodni dani energetike i investicija

Za učešće na Sajmu, molimo Vas prijavite se OVDE.

Sedmi Međunarodni dani energetike i investicija (MDEI) u Novom Sadu biće održani 1-2.marta 2018. godine. I ove godine, najveći forum za inostrane i domaće projekte i jedini skup u Vojvodini te vrste organizuju Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF, Novosadski sajam i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, gradjevinarsto i saobraćaj. Nakon izuzetno uspešnih manifestacija tokom proteklih godina, nastavljamo na dobrom talasu. Omogućavamo kvalitetne susrete i razgovore između svih aktera u energetici i lokalnom razvoju širom regiona, stimulišemo veća ulaganja i jačamo konkurentnost lokalnih sredina. Dva dana ispunjena ličnim susretima sa mnoštvom partnera – pravo mesto za Vas!

Cilj Međunarodnih dana energetike i investicija je da:

• podstakne poslovne kontakte i saradnju svih relevantnih aktera u oblasti energetskog sektora, zelene energetike, zaštite životne sredine, sektora građevinarstva i lokalnog razvoja u Srbiji i regionu
• omogući upoznavanje potencijalnih investitora sa investicionim projektima i tako stimulišu sve veće investiranje u energetski sektor, industrijske parkove i izgradju prečistača otpadnih voda
• predstavi napredne tehnologije i oblike finansiranja energetskiih projekata
• doprinese većoj primeni obnovljivih izvora energije i mera energetske efikasnosti
• doprinese ekološki savesnoj izgradnji objekata
• stimuliše primenu ESCO ugovora i javnoprivatnih partnerstava u Srbiji i regionu
• utiče na smanjenje posledica klimatskih promena

ZAŠTO MDEI

• Međunarodni dani energetike i investicija svojim učesnicima omogućavaju predstavljanje projekata i pronalaženje adekvatnih finansijskih i stručnih partnera za njihovu realizaciju.
• Predstavljamo aktuelne i atraktivne teme i veoma bogat konferencijski program.
• Sve je na jednom mestu! – Sve konferencije odvijaju se na jednom mestu, gde se nalaze i izlagački štandovi, te postoji interakcija između konferencija i učesnika na štandovima

KOGA MOŽETE SRESTI NA MDEI?

Međunarodni dani energetike i investicija svake godine okupljaju više od 2000 eksperata iz preko 10 zemalja – predstavnika vlada, lokalnih samouprava, relevantnih međunarodnih i domaćih finansijskih i razvojnih institucija i organizacija, privrednih subjekata, agencija, mladih inovatora i medija u oblasti energetskog i građevinskog sektora i drugih gostiju.

KOJE TEME POKRIVAJU OVOGODIŠNJI MDEI?

U fokusu ovogodišnjih Međunarodnih dana energetike i investicija biće aktuelne teme iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, građevinarstva i zaštite životne sredine:

MDEI U BROJKAMA

MDEI 2016:

2 dana 
30 dogadjaja 
Vise od 2000 ucesnika 
2500 posetilaca 
116 govornika 
20 regionalnih i nacionalnih ministarstava 
15 zemalja 
40 kompanija izlagaca 
2 ambasadora 
25 predstavnika gradova i opstina 

POGLEDAJTE KAKO SU IZGLEDALI MEĐUNARODNI DANI ENERGETIKE I INVESTICIJA TOKOM PRETHODNIH GODINA

Međunarodni dani energetike i investicija 2017

Međunarodni dani energetike i investicija 2016

Međunarodni dani energetike i investicija 2015

Od 4-6 oktobra održan je 14. međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa –Ecofair. Udruženje industrije otpada zajedno sa svojim članicama uzelo je učešće u ovoj već tradicionalnoj manifestaciji.

Pored glavnog sajamskog programa, Udruženje je zajedno sa svojim članicama uzelo učešća u pratećem konferencijskom programu Sajma na kome je otvorilo neke od tema koje su od značaja za  članice Udruženja ali i širu javnosti.

Tokom tri dana panela, eminentni učesnici predstavili su teme: „Važnosti uvođenja deponijske takse i benfiti“, „Uloga transfer stanice u modernom sistemu upravljanja otpadom“ i uštedama koje ovakav model donosi kao i „Iskustvima u Republici Hrvatskoj u kojoj je uveden depozitni sistem za komunalni otpad“.