Nije sramota pokupiti smeće iza sebe

Nije sramota pokupiti smeće iza sebe

Članovi vlade, ministarstava, gradske uprave čistili priobalje na ušću Topčiderke u Čukarički rukavac. – Srbija se menja, reaguje na ekološke probleme kao što je to slučaj sa Obrenovcem ili sečenjem drveta u Košutnjaku
Autor: B. Vasiljevićutorak, 05.06.2018. u 20:40
zemlja.jpg
(Фо­то Ми­ни­стар­ство за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не )

Na ušću crne i zagađene Topčiderske reke u Čukarički rukavac okupili su se predstavnici vlade, ministarstava, grada da čišćenjem nataloženog otpada obeleže Svetski dan zaštite životne sredine. „Naoružani” rukavicama i najlon kesama skupljali su plastične flaše, ali i ostatke raznog smeća koje je reka tu nanela. Posao im nimalo nije olakšala ni Topčiderka iz čijeg se korita širio neprijatan miris.

Prema rečima premijerke Ane Brnabić čišćenjem savskog priobalja vlada je želela da građanima da primer da čistiti nije sramota, da je to jedan vid patriotizma i da je važno da za buduće generacije sačuvamo što čistiju Srbiju.

– Molim sve naše građane da, kao što smo mi pokupili plastične flaše, učine isto, jer od svih nas zavisi kako će naša zemlja izgledati. Vlada Srbije dala je primer i osnivanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine...

Sada se radi na otvaranju poglavlja 27, koje se odnosi na ekologiju, a to poglavlje će biti jedno od najtežih i najskupljih u procesu evropskih integracija – naglasila je premijerka.

Ujedinjene nacije su još, kako je podsetio Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, 1972. godine uspostavile 5. jun kao Međunarodni dan zaštite životne sredine na predlog tadašnje Jugoslavije.

– Naša zemlja ima dugu tradiciju bavljenja pitanjima životne sredine, a akcija koju smo organizovali u rukavcu je simboličan način da pokažemo koliko nam je važno da svaki dan vodimo računa o okruženju. U prethodnih deset meseci smo pokazali da se Srbija menja, da reaguje na ekološke probleme kao što je to slučaj sa Obrenovcem ili sečenjem drveta u Košutnjaku. Ali to nije dovoljno moramo da nastavimo – rekao je Trivan.

U akciji čišćenja učestvovali su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, bivši gradonačelnik i novi ministar finansija Siniša Mali, ali i predstavnici sadašnjih gradskih struktura.

Beograd je jedan od malobrojnih gradova u Evropi koji je u toku prethodnih godina doneo nekoliko odluka važnih za zaštitu životne sredine poput Strategije o pošumljavanju i kvalitetu vazduha.

– Možemo imati inspekcije, pisati kazne i koristiti druge represivne metode, ali je upravo promena svesti kod ljudi ključna stvar kako bi se ovaj problem rešio. Ljudi moraju da znaju da ovakve akcije koriste svakom od nas pojedinačno, ali i budućim generacijama. Odgovoran odnos pojedinca prema svom gradu i okolini je veoma bitan za sve nas – rekao je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada.

Gradski menadžer Goran Vesić naglasio je da je ova lokacija prošle godine u potpunosti očišćena, kao i da je đubre koje se tu ponovo nalazi rezultat neodgovornog ponašanja jednog dela Beograđana.

– Neposredno pored nas nalazi se ušće Topčiderske reke u Savu i po mirisu može da se zaključi da je pretvoren u otvorenu kanalizaciju. Direktnih izliva kanalizacije, kakav je ovaj, u Dunavu ima više od 100, a u Savi nešto manje od 100. Beograd je jedini veliki grad u Evropi koji svu kanalizaciju izliva direktno u reke. To je naša realnost sa kojom živimo. Očekuje nas veliki projekat završetka kanalizacione mreže, kako otvoreni izlivi u reku ne bi postojali. Za to nam je potrebna saradnja sa Vladom Srbije jer su to projekti koje grad teško može sam da realizuje – kazao je Vesić.

Sve u znaku borbe protiv plastike

Ministarstvo zaštite životne sredine organizovalo je svečanost u Botaničkoj bašti „Jevremovac” koja je bila u znaku borbe protiv zagađenja plastikom.

– Trebalo bi što pre da se prekine sa korišćenjem plastične ambalaže kako bi se zaštitila okolina. Naplaćivanje plastičnih kesa u Srbiji paradigma je borbe za čistu i zdraviju životnu sredinu. Od početka naplate, u prvih pet dana imali smo 50 odsto manju kupovinu tih kesa – rekao je Goran Trivan.

Prisutnima su se obratili i Aleksandra Šiljić Tomić, predstavnik programa UNEP i Narinder Čauhan, ambasadorka Republike Indije u Republici Srbiji.S. S. – B. V.

Zakonom zabranjeno stvaranje divljih deponija u šumama

Zaposleni u JP „Srbijašume” očistili su divlju deponiju u Stepinom lugu i na taj način obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, prenosi Tanjug. Ovo, na žalost, nije jedina deponija u šumama koje se nalaze u nadležnosti ovog preduzeća, pa se otpad, šut, plastika uklanja u toku cele godine.

U ovom preduzeću su naglasili da je Zakonom o šumama zabranjeno stvaranje divljih deponija i bacanje smeća. Propisana kazna za fizička lica je od 10.000 do 100.000 dinara, a za pravna od 100.000 do milion dinara.