S R B I J A
Saradnja u upravljanju električnim otpadom
U cilju boljeg i kvalitetnijeg upravljanja električnim otpadom u Srbiji, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, NALED, Ambasada nemačke u Srbiji, Nemačka razvojna saradnja (GIZ), predstavnici kompanija Gorenje i Koka kola HBC potpisali su sporazum o saradnji. Na radnom sastanku koji je prethodio, usaglašeni su i definisani zajednički pravci delovanja i ključne mere za unapređenje zaštite životne sredine.
"Upravljanje otpadom je prioritet resornog ministarstva, a činjenica da je danas potpisan sporazum o upravljanju električnim i elektronskim otpadom je korak u rešavanju ozbiljnih problema koje imamo u upravljanju otpadom", rekao je ministar Goran Trivan.Opširnije
|
|
|
R E G I O N I S V E T
Loši đaci sa zapadnog Balkana
Kako je Evropska komisija ocenila zemlje u susedstvu kada se radi o Poglavlju 27 i zašto niko u regionu ne može da se pohvali svojom ocenom? Evropska unija je jedan od globalnih predvodnika kada je reč o klimi, održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Kriterijumi koji moraju da se ispune u ovim oblastima predstavljaju veoma visok stepenik za buduće države članice.
U godišnjim Izveštajima Evropske komisije za svaku od zemalja Zapadnog Balkana vidi se trenutno stanje i napredak u Poglavlju 27 – životna sredina, odnosno oblastima koje se odnose na: klimatske promene, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku i civilnu zaštitu. Ako bismo sabrali sve ocene[1] zemalja Zapadnog Balkana koje su dobili za ovo Poglavlje, bio bi to đak sa ocenom dovoljan i prosekom 2,3.Opširnije
|
|
|
S R B I J A
I prerađivači i izvoznici očekuju od države rešavanje problema tretmana metalnog otpada
Kada je u februaru ove godine Vlada Grčke nezvanično zatražila od vlasti u Srbiji da izmeni propise koji se odnose na izvoz neopasnog otpada u druge zemlje, vest je u široj javnosti uglavnom prošla neprimećeno.U tom zahtevu Ministarstvo spoljnih poslova Grčke navelo je da se postojećim zakonom krše pravila slobodne trgovine, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Upravo bi ovaj "detalj" - upozorenje o nepoštovanju SSP-a, mogao da bude izvor mnogo ozbiljnijih problema i na mnogo širem polju nego što je to prerada metalnog otpada.
Naime, ubrzo nakon Grka, i Evropska komisija se ovim povodom obratila srpskim vlastima. I ne samo to. Tada su se pojavile i informacije da EK planira da počne naplatu specifičnih carina na pojedine proizvode iz Srbije, pre svega na voće i povrće, kao kontrameru, zbog "kočenja" sa izdavanjem dozvola za izvoz metalnog otpada.Do toga, zasada, nije došlo.Opširnije
|
|
|
S R B I J A
Izbacujemo plastične kese, a preti mnogo veća opasnost
O plastičnim kesama govori se stalno, redovno ih uzimamo u prodavnicama, ali se i cegeri stidljivo vraćaju.Mnogo manje se govori o elektronskom otpadu čije posledice mogu biti znatno opasnije. Monitor starog kompjutera možda i nećete baciti u kontejner, ali baterije verovatno i dalje baš tamo završavaju.
"Gde bacam svoje istrošene baterije? Nažalost u kontejner", kaže jedan od građana, iako tako ne bi smelo.
"Pa nije kod nas to uopšte uređeno, niti znate gde lekove da odlažete, ništa, svako se snađe kako ume", kažu. Na pitanje da li su razmišljali da potraže neku kantu za odlaganje električnog otpada kažu:
"Da ima u blizini gde ja živim, sigurno bih, ali pošto nema, onda bacam u običnu." Opširnije
|
|
|
|
