Dok Evropska unija očajnički traga za održivom cirkularnom ekonomijom, kritičari upozoravaju da usvajanje ciljeva u reciklaži otpada za 2035. godinu predstavlja samo kompromis između veoma različitih realnosti u 28 članica. Za razliku od Nemačke, za koju se procenjuje da će bez većih teškoća dostići te ciljeve, nekim drugim članicama će biti potrebno mnogo truda i ulaganja da se približe nemačkim standardima. Nemačka je pre više decenija prepoznala koristi recikliranja i smatra se svetskim prvakom kada je u pitanju reciklaža. Nemačka je prva zemlja u kojoj je počeo da se primenjuje dualni sistem recikliranja ambalažnog otpada, poznat kao Zelena tačka, još 1990. godine, četri godine pre prve direktive o ambalaži koja je dogovorena na nivou EU. Još jedna prekretnica se očekuje početkom 2019. godine, kada će u Nemačkoj stupiti na snagu novi ambiciozni zakon o ambalaži, koji predviđa da do 2022. bude reciklirano 63% plastike. Sada se u toj zemlji reciklira 36% plastičnog otpada.
Radović: Određeni uspeh u reciklaži plastike ali to nije dovoljno
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u znaku borbe protiv zagađenja plastikom uz slogan "Ako ne možeš ponovno da je upotrebiš, ne koristi je". U globalnu kampanju uklanjanja plastičnog otpada i smanjenja upotrebe plastike uključili su se i članovi Vlade Srbije sa premijerkom Anom Brnabić koji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Gradskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine organizuju veliku zajedničku akciju čišćenja priobalja Savskog jezera. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović navodi za RTS da je Srbija postigla određeni uspeh u recikliranju plastike ali dodaje da to nije dovoljno, te da se nastavlja sa merama.
Na konferenciji „Zelena ekonomija: kooperativno društvo”, održanoj nedavno u beogradskom EU info-centru, posetioci su mogli da čuju šta je to zelena ekonomija i gde leže njeni potencijali. Tom prilikom su predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije koje je sprovedeno 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta „Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”. Konferenciju je organizovala Evropska zelena fondacija (Green European Foundation) uz podršku Grupe za analizu i kreiranje javnih politika iz Srbije, Udruženja „Sanrajz" iz Makedonije, Udruženja „U mreži" i organizacije „Polekol", kao i beogradskog EU info-centra; Evropski parlament za Evropsku zelenu fondaciju pružio je finansijsku podršku. Aleksandar Đorđijevski iz Udruženja „Sanrajz" rekao je da su istraživanjem u sve tri zemlje obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak bio je na novim zelenim poslovnim modelima.
JCI Srbija u saradnji sa Let’s do it, Ekostar Pak i TrashHero organizovali su 2.juna akciju čišćenja na Adi Ciganliji kao najavu za Svetski dan čišćenja koji će se obeležiti 15. septembra u 150 zemalja sveta. Akciju je aktivno podržalo oko tridesetak učesnika uključujući studente Fakulteta za primenjenu ekologiju - Futura, a prikupljeno je 25 kilograma otpada. Volonteri su sakupljali na novobeogradskoj strani Ade – plaži i izletničkom delu.opuške od cigareta, koje radnici zaduženi za održavanje teško uspevaju da sakupe tokom svojih redovnih aktivnosti čišćenja. Želja organizatora je bila da ovom akcijom skrenu pažnju posetilaca Ade Ciganlije da opuške i drugo smeće odlažu isključivo u posude za to namenjene, ali i da najave Svetski dan čišćenja – najveću planetarnu akciju koja se održava svakog 15. septembra – World Cleaning Day. JCI Srbija kao deo Junior Chamber International, međunarodne organizacije mladih lidera i preduzetnika, pokreti Let’s do it i TrashHero nameravaju da 15. septembra uz podršku portala www.volonteri.rs mobilišu mlade širom Srbije da se uključe u akciju Svetskog dana čišćenja i time doprinesu širenju svesti o životnoj sredini. Opširnije