I N T E R V J U
Kamberović: Privatne investicije kao prva karika u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom
Upravljanje otpadom je, posle problema zagađenja voda, jedno od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Od komunalnog, preko opasnog i ambalažnog otpada, do istorijskog zagađenja koji nam je ostao u nasleđe, problema je mnogo. Organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, udruženje industrije otpada Hrabri čistač i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada pokrenuli su u aprilu Inicijativu za odgovorno upravljanje otpadom. Na konferenciji u Privrednoj komori Srbije, pred oko 200 učesnika iz oblasti upravljanja otpadom i reciklaže, predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, privatnog sektora, akademske javnosti i civilnog sektora ove organizacije pozvale su na dijalog ali i akciju u pravcu uspostavljanja odgovornog, sistemskog pristupa ovom važnom pitanju. Tim povodom, o inicijativi ali i o drugim pitanjima, razgovarali smo sa Sandrom Kamberović, pravnicom koja se već 10 godina bavi zaštitom životne sredine u svetlu međunarodnih konvencija i evropskih integracija, a trenutno obavlja funkciju generalne sekretarke udruženja Hrabri čistač, koji okuplja najveće kompanije koje se bave upravljanjem otpadom u Republici Srbiji. Opširnije
|
|
|
S R B I J A
Srbija deo najveće globalne akcije čišćenja
Preko 1000 volontera na 50 lokacija u Srbiji bilo je deo najveće ekološke globalne akcije “Svetski dan čišćenja” (World Cleaning Day) održane 15. septembra 2018. godine. Time se Srbija priključila i zvanično najmasovnijoj građanskoj akciji u istoriji planete, u kojoj je ove godine učestvovalo 144 zemalja sveta i preko 13 miliona volontera.
Pokret “ Let’s Do It”, glavna pokretačka snaga ove akcije, nastao je 2008. godine u Estoniji, da bi zatim prerastao u globalni pokret koji okuplja ekološke aktiviste sa svih meridijana, ujedinjene u ideji da Zemlja mora postati čistije i zdravije mesto za život. Uklanjenje divljih deponija, sakupljanje smeća iz parkova, šuma, reka, ali iz urbanih prostora osnovni je cilj događaja koji je u Srbiji prvi put ove godine okupio veliki broj građana, udruženja, kompanija, sportskih klubova, škola. Opširnije
|
|
|
S R B I J A
Privremenost đubreta
Ovde ponekad „praJimo“ (tako govori većina naše elite!) svojevrsnu top-listu hitova iz upornog procesa kvarenja govora. U proteklih nekoliko sedmica pri vrhu su iskazi radio-voditelja.Recimo, „sa mnogima nama“, pa je „Federika Mogerini OKUPILA njih dvojicu“ (velikog li skupa!). A prvo mesto zauzima najava da će u narednom toku emisije biti još mnogo NAŠIH PRIČI.
Pa i mi nastavljamo sa jednom od PRIČI na koju nas stimuliše jedna nedavna rasprava o – divljim deponijama. U Srbijici ih, kaže statistika, ima oko 3.500, naspram svega 164 zvanične, koje, međutim, većinom nisu baš pitome. Jer imaju „podivljala“ svojstva – otpad se ne prekriva, nisu imune na spontane požare… Čovek mora da se naježi kad zna da su i te „oficijelne“ često veoma blizu reke (sokobanjska, zaječarska) ili kraj puta, na manje od kilometra od turističke DESTINACIJE (boljevačka).
Ekolozi upozoravaju na poznate štete i od jednih i od drugih javnih đubrišta: trovanje podzemnih voda, smrad, kvarenje vazduha (ne samo) tokom nasumičnih požara. Dubina i „večnost“ problema, pak, bolje se vidi iz toga što zbog njih nestaju čitave životinjske i biljne vrste. A javljaju se i nove, dosad ovde nepostojeće. Pored jedne „đubretare“ npr. psi lutalice evoluiraju u divlje pse, a pojavili su se i – šakali. Riba u tom delu reke odavno već i nema.Opširnije
|
|
|
S R B I J A
EBRD opredeljen da u središte aktivnosti stavi investicije u životnu sredinu
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je sa direktorkom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju i region Zapadnog Balkana Žužanom Hargitaj o saradnji i projektima, u cilju unapređenja zaštite životne sredine u Srbiji i regionu. Ministar Trivan je rekao da naša zemlja u oblasti zaštite životne sredine zaostaje 25 godina u odnosu na razvijene evropske zemlje, ali da ulaganja u životnu sredinu mogu voditi Srbiju putem razvoja i napretka. Podsetio je da su i druge zemlje pre Srbije bile suočene sa mnogim sličnim problemima i da su se približile EU zahvaljujući pomoći EBRD.Opširnije
|
|
|
|
