S R B I J A
Svega 10% žitelja I MZ pravilno odvojilo otpad
Stanovnicima II mesne zajednice u Bečeju u toku iduće nedelje biće podeljena obaveštenja i besplatni džakovi za odvajanje PET ambalaže, kartona i papira, aluminijuma i stakla, najavili su iz „Potisja-Bečej“ DOO. Plan je da sakupljene sirovine radnici preduzeća od građana preuzmu 18. oktobra, odnosno dve nedelje kasnije pod uslovom da su napunili džakove.Akcija primarne selekcije otpada po domaćinstvima najpre započeta u I mesnoj zajednici, a rezultati govore da svest građana nije na zavidnom nivou.
U „Potisju“ podsećaju građane da su kante u kojima su do sada odlagali smeće namenjene za takozvani „mokri“ otpad u koji spadaju ostaci od hrane, baštenski i mešani otpad, te da se takvo smeće odnosi po redovnom redu vožnje.Opširnije
|
|
|
U F O K U S U
Padanje u svest
Posle vesti da je bečejsko komunalno preduzeće Potisje započelo sa akcijom uvođenja primarne selekcije otpada u domaćinstvima Prve mesne zajednice, preneli smo i drugu vest, u kojoj se navode i prvi rezultati ovog pionirskog poduhvata. Prilikom prikupljanja kućnog smeća, utvrđeno je da je 10% domaćinstava postupilo po uputstvu. U naslovu vesti objavljene na sajtu lokalne TV Bečej, ovaj procenat okarakterisan je kao "svega 10%", dok je u tekstu izneta tvrdnja da "svest građana nije na zavidnom nivou". Opet, po najnovijem trendu, krivi građani...
Osvestimo, za početak, sam pojam - svest. Pošto je u pitanju odlaganje smeća - upravljanje otpadom - ekologija - itd.., dakle, društveni fenomeni, pozovimo u pomoć sociologiju. Ova nauka veli da je svest sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti i znanja, nastao pod uticajem tradicije i sociokulturnih činilaca... Opširnije
|
|
|
S R B I J A
Gde odlazi eko dinar?
Ako uzmemo u obzir da se naša zemlja guši u otpadu, da se divlje deponije stvaraju gotovo svakodnevno, da imamo problem i sa opasnim otpadom, i da nam tema ekologije nije jača strana, jedno od brojnih pitanja koje u vezi sa tim možemo postavite jeste i gde odlazi naš eko-dinar. O toj temi razgovaralo se u medija centru Vojvodine u Novom Sadu, u okviru panel diskusija "Finansiranje životne sredine – realnost i perspektive“.
Kako funkcioniše naknada za zaštitu životne sredine? Kako se finansira životna sredina na lokalu i kuda ide takozvani „eko dinar“? Na ovo pitanje diskutovali su prisutni na panel diskusiji u Medija centru Vojvodine, a kako kaže jedan od učesnika, novinar Milisav Pajević, odgovre je teško nalazio u praksi tj prilikom istraživanja u osam gradova Srbije.
"Što se tiče građana, oni uglavnom ne znaju gde odlazi taj eko dinar. Uglavnom se sete da se taj novac troši za košenje ambrozije i za prskanje komarac", rekao je Milisav Pajević iz “EKOLIST”-aOpširnije
|
|
|
S R B I J A
Fruška gora puna divljih deponija, građani bez pardona odlažu otpad kraj puta
Vozač belog kombija istovario je protekle nedelje iz svog vozila određenu količinu otpada na teritoriji Nacionalnog parka "Fruška gora". Za sobom je ostavio novu divlju deponiju u moru smeća koje se nalazi na teritoriji ovog zaštićenog područja, koje sve više služi kao divlja deponija nego kao park. I nije jedina koju je stvorio čovek, jer je ovakvih primera sve više - deponije postaju i čitave reke, kanali i jezera, šume i parkovi, napušteni objekti, ulice i kvartovi.
Iako komunalne službe (povremeno) uklone deponije, ne mogu da uklone posledice koje je taj otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu, a koji se decenijama taloži i stvara posledice po opšte zdravlje stanovništva.
U nameri da postane punopravna članica Evropske unije, Srbija mora da reši problem upravljanja otpadom, ali je već sada izvesno da to neće biti skoro i da će biti potrebne godine i godine "prelaznih perioda", vreme koje Unija toleriše Srbiji da bi faktički u "produžecima igre" rešila ključne i najskuplje probleme. A trećina problema koje imamo u vezi sa zaštitom životne sredine je upravljanje otpadom.Opširnije
|
|
|
|
